U SIBIRSKOJ tajgi postoji deo koji Rusi zovu Ostrvo lipa - gde raste drveće iz predledenog doba. Ne zna se tačno zašto je ova vrsta opstala. Jedna od hipoteza je da ispod ostrva postoje slojevi uglja, koji gore i zagrevaju tle.

Ekspedicija ruskih botaničara, sprema se da ispita zašto na toj teritoriji, u surovoj klimi raste drveće koje voli toplotu, a nije preživelo u regionima sa mnogo povoljnijim uslovima. Ostrvo lipa otkrio je čuveni sibirski botaničar Porfirij Krilov 1881. godine, na nevelikoj teritoriji od 11.000 hektara, u Kemerovskoj oblasti.

Pre više hiljada godina, klima u Sibiru bila je mnogo toplija, rasli su hrast, klen, bukva, jasen, orah, lipa i kesten. Posle perioda ledenog doba, a kasnije, Velikog otapanja, te biljke su nestale, ostavivši samo fosilne tragove u slojevima kamenog uglja. Smenile su ih današnje vrste - bor, kedar, jela. Samo je, kao prirodno čudo, preživela jedna vrsta lipe, poznata kao „tilija sibirika" (sibirska lipa).