Solarna energija mogla bi već 2050. godine da
bude izvor četvrtine energije u svetskoj elektromreži, prognozirala je
Međunarodna agencija za energiju.
IEA, međutim, u najnovijoj
analizi stanja i projekciji za budućnost solarne energetike ističe da će
neophodan preduslov za to biti podrška vlada zemalja sveta.
Energija
dobijena iz solarnih kolektora danas predstavlja samo pola procenta
svetskih isporuka struje, ukazuju novinske agencije.
IEA
upozorava da je povećanje proizvodnje električne energije iz sunčeve
neminovno kako bi se smanjile emisije štetnih gasova koji izazivaju
efekat staklene bašte, ali i zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva,
čije rezerve nisu beskonačne. Bez odlučnih koraka, emisija
ugljen-dioksida (CO2) iz sadašnjih energetskih postrojenja će se više
nego udvostručiti do 2050. godine, upozorava Agencija.
U analizi
se naglašava da vodeći proizvođači solarne energije, Španija i Nemačka,
plaćaju struju dobijenu iz solarnih elektrana po posebnoj tarifi, kako
bi troškovi solarne tehnologije postepeno padali na isti nivo kao i kod
klasičnih elektrana. Taj cilj najpre će biti dostignut u oblastima sa
velikim brojem sunčanih dana. Organizacija "Solar Amerika inišativ"
("Solar America Initiative") želi da to dostigne u SAD do 2015. godine.
IEA prognozira da krovni fotovoltni paneli taj paritet neće dostići pre
2020. godine, a velike solarne elektrane do 2030.
Koncentrisani
solarni sistemi (CSP) sa sočivima i ogledalima bi taj paritet mogli da
dostignu na sunčanim mestima do 2020. godine. Obe tehnologije bi tako
ukupno do 2050. godine mogle da proizvode 9.000 teravat-časova
električne energije, što bi emisiju ugljen-dioksida u atmosferu smanjilo
za gotovo šest milijardi tona, prenele su novinske agencije.
