Utakmica je bila zakazana za 20 časova i 50 minuta, ali je sam početak kasnio 35 minuta jer su navijači Srbije po ulasku na tribine počeli da makazama seku zaštitnu mrežu i ubacuju baklje i dimne bombe na teren.

Navijači su usput palili albansku zastavu i stolicama lomili ogradu od pleksiglasa na tribinama, a tada su i fudbaleri oba tima po prvi put povučeni sa terena. U međuvremenu se na terenu pojavio veći broj pripadnika policije, bili su razvučena i creva za vodene topove, ali do očekivanog kontakta sa navijačima ipak nije došlo. Nije bilo ni pražnjenja tribina, pa se čekalo na dogovor italijanskih bezbednjaka, arbitara i delegata UEFA.

Stanković i ekipa ponovo su istrčali na teren nešto posle 21 čas i 10 minuta i tom prilikom zamolili navijače da se smire i tada se činilo da će meč ipak biti odigran.

Italijanski mediji su kapitena Srbije "napali" već na samom terenu, a on im je posle svih nemilih scena, potpuno razočaran kratko objasnio šta se dešavalo.

"Nismo im aplaudirali, samo smo pokušali da ih smirimo", rekao je Stanković.

Možemo samo da nagađamo koliko je fudblerima i našem kapitenu bilo neprijatno kada ih je posle 35 minuta pauze italijanska publika dočekala koncertom zvižduka prilikom intoniranja srpske himne, a da sve bude gore, fudbal se u Đenovi igrao samo sedam minuta.

Za to vreme Italijani su uspeli da postignu pogodak koji je poništen zbog ofsajda u petom minutu, da bi posle samo 120 sekundi na teren poletele još dve baklje koje su bile signal delegatima da po drugi put izađu na teren i odluče da se meč prekine.

O posledicama je još rano pričati, iako je jasno da će one biti veoma ozbiljne, a nakon što je Srbija poražena od Estonije, potencijalnih službenih 3:0 i apsolutnog haosa koji je za neverovatno kratko vreme razrušio teško izgrađenu i tradicionalno krhku pozitivnu atmosferu vezanu za "orlove", jasno je da se srpski fudbal ide ponovo ka mračnom dobu.

 Uoči utakmice napadnut Vladimir Stojković