OD projektovanog plana da 12. oktobra Srbija izađe na megdan Italiji sa devet bodova nema ništa. Zahvaljujući centaršutu karijere Antonija Rukavine i zlatnom čelu Nikole Žigića naš nacionalni tim je izbegao poraz od Slovenije u Beogradu, ali osvajanje boda na domaćem terenu u 86. minutu, posle blede igre i podređenog položaja u odnosu na gosta tokom većeg dela utakmice, razlog su za brigu i strah pred nastavak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine. S 1:1 „orlovi" će na „koti 4" dočekati Estoniju u trećem kolu, posle čega ćemo ih sa zebnjom ispratiti u Đenovu.

Da porazi i loše igre u poslednjih nekoliko meseci nisu slučajnost postala je ogoljena istina s kojom nas je suočio ozbiljan, odgovoran i veoma konkretan tim Matjaža Keka. Slovenački selektor je smelom taktikom, koja nije bila bazirana samo na kontrama, iznenadio Antića i njegove izabranike. U igri Srbije još jednom nije bilo ni „a" od autoriteta, a zebnja da bi zbog mnogo Slovenaca na tribinama „orlovi" mogli da se osećaju kao gosti u svom dvorištu, pretvorila se u potpuno „gostujuću" igru našeg tima na terenu.

Od strahovitog šuta Kuzmanovića sa 30 metara i intervencije Handanovića, gosti su sve okrenuli na svoju vodenicu. Odlični Koren i Birsa su na sredini razgrađivali i ono malo osmišljenih pokušaja naših na sredini terena, a agilni Kirm, Radosavljević i napadači Novaković i Dedić bili su latentna opasnost po gol Đuričića.

Kontranapad, okarakterisan kao najubojitije oružje Slovenaca, prvi put je „okačio" gol Srbije u vazduh kada je Kirm idealno poslužio Dedića, ali je hitri centarfor iz zicer pozicije gađao reklamni pano. Gosti su pronašli put do gol-šanse i na drugi način, kada je između linija našeg tima Radosavljević poslao „pametnu" loptu u prostor, ali je Dedić ponovo gađao sa spoljne strane stative. Inferiornost našeg tima u ovom periodu delovala je zabrinjavajuće.

Antić je rešio da iznenadi sve na stadionu ostavljanjem Krasića na klupi i ubacivanjem Tošića u startnu postavu, kao i upornim forsiranjem indisponiranog Kuzmanovića. Ništa nije polazilo za nogom ni Jovanoviću, a ni ulazak Krasića nije odneo anemičnost iz igre. Kao posledica je usledilo zasluženo vođstvo Slovenije, posle akcije koju su inicirali Koren i Birsa, a krunisali Kirm centaršutem i Novaković rutinskom realizacijom pored loše postavljenog Subotića i uspavanog Đuričića. Da sve bude crnje, gosti su posle vodećeg gola nastavili da dominiraju, a raštimovani srpski orkestar, bez dirigenata na terenu i na klupi nije mogao da se uspravi.

Konačno, šansa Ninkovića u 71. minutu najavila je buđenje. Nedugo zatim u prilici je i odsutni Kuzmanović, a u 82. minutu nastaje bura protesta na „Marakani": očigledan faul nad Lazovićem očajni sudija Benkerensa nije okarakterisao kao penal, već je pokazao da je to samo korner za Srbiju! Ipak, pravda je zadovoljena u 86. minutu, kada je Žigić još jednom bio junak srpskog fudbala.

U reprezentaciji pod hitno nešto mora da se promeni. Neophodna je sveža krv, potrebna je šok-terapija koja će „orlove" da prene iz nesvesti i zabluda koje su već odnele mnogo - kako na Mundijalu, tako i na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Dug je put do Poljske i Ukrajine.

SRBIJA – SLOVENIJA 1:1 (0:0)